Ovaj tekst je nastao iz jedne vrlo česte situacije u praksi: imate simptome kao što su umor, gojenje, nesanica i „magla u glavi“, uradite analize – i dobijete kratko objašnjenje: „TSH je u granicama.“ Ipak, vi i dalje osećate da vam telo jasno šalje signal da nešto nije u ravnoteži.
Napomena o terminologiji: U svakodnevnom govoru najčešće se koristi izraz štitna žlezda, dok je medicinski naziv štitasta žlezda, odnosno tiroida. Kako je izraz „štitna žlezda“ najrasprostranjeniji i najprepoznatljiviji u praksi, u ovom tekstu koristimo upravo taj naziv, uz potpuno isto značenje.
Zašto se žene sa „normalnim“ TSH-om često ne osećaju dobro
TSH je važan, ali nije čarobni broj koji može sam da objasni sve. Perimenopauza i menopauza donose hormonske oscilacije (pad estrogena i progesterona) koje mogu promeniti način na koji telo reaguje na hormone štitne žlezde – čak i kada laboratorijski opseg deluje „mirno“.
Ako želite širu sliku o tome kako se simptomi preklapaju i zašto nastaje konfuzija, pogledajte i glavni vodič: Perimenopauza i tekst Simptomi perimenopauze: kako ih prepoznati i ublažiti.
TSH „u granicama“: šta to zaista znači (i gde nastaje zabuna)
Kada laboratorija kaže da je TSH „u granicama“, to znači da je rezultat u referentnom opsegu koji je postavljen za široku populaciju. Međutim, referentno ne znači automatski i optimalno za svaku ženu, u svakoj životnoj fazi i uz svaku kombinaciju simptoma.
Referentno vs. optimalno – razlika koja menja ceo razgovor sa lekarom
U praksi se često dešava sledeće: žena dobije TSH 3,5 ili 4,0, čuje rečenicu „to je u redu“, a ona se realno oseća loše. Referentne vrednosti znače da je rezultat u laboratorijskom opsegu, ali to ne mora automatski značiti da je vrednost optimalna baš za vas i vaše simptome.
Kod dela žena u perimenopauzi „optimalno“ često znači TSH bliže 1–2, ali to je uvek odluka koja se donosi individualno – uz pregled, kompletnu laboratoriju i procenu simptoma.
| Pojam | Šta znači u praksi |
|---|---|
| Referentno | Rezultat je u laboratorijskom opsegu (statistički okvir za široku populaciju). |
| Optimalno | Vrednost pri kojoj se vi funkcionalno osećate bolje (uz procenu lekara i kompletne analize). |
| Primer koji često zbunjuje | TSH 3,5–4,0 može biti „referentno“, ali simptomi i dalje mogu biti izraženi. |
Iz prakse: kada broj izgleda „dobro“, a tegobe ostaju
Pacijentkinja, 47 godina, primećuje da je ciklus postao nepravilan, budi se noću, danju je umorna, koncentracija joj je „na pola“, a kilaža postepeno ide gore. Uradi analize i dobije TSH 3,8. Komentar je kratak: „U redu je, ne treba ništa.“ Ipak, ona i dalje oseća da nešto ne štima.
U takvim situacijama je korisno da se procena ne zaustavi na jednoj vrednosti, već da se sagleda šira slika (fT4, fT3, antitela), zajedno sa simptomima i životnom fazom (perimenopauza/menopauza).
Zašto se ovo ženama dešava češće
Poremećaji funkcije štitne žlezde i autoimune bolesti štitne žlezde značajno su učestaliji kod žena, naročito u srednjem životnom dobu. Upravo zato se u praksi često sreću situacije u kojima se simptomi štitne žlezde i menopauze preklapaju – i lako zamene jedan za drugi.
Zašto perimenopauza menja način na koji telo „čita“ TSH
Tokom perimenopauze estrogen i progesteron osciluju, a zatim padaju. To može uticati na način kako se hormoni vezuju, transportuju i kako tkiva reaguju na njih. Zato se kod nekih žena javlja osećaj: „analize su u redu, ali ja nisam“.
Kada samo TSH nije dovoljan
Jedna od čestih grešaka je oslanjanje samo na TSH. Za potpuniju sliku obično se razmatraju i:
- fT4 (slobodna frakcija T4)
- fT3 (slobodna frakcija T3)
- anti-TPO i anti-Tg (antitela koja mogu ukazati na Hashimoto)
Ako želite brze i pouzdane informacije hipotireoze iz pozdanog izvora, možete pročitati brošuru Američkog udruženja za štitnu žlezdu: American Thyroid Association – Hypothyroidism (brochure).
Simptomi zbog kojih žene najčešće posumnjaju da „TSH nije ceo odgovor“
- hroničan umor i pad energije
- otežano mršavljenje ili gojenje u menopauzi
- „magla u glavi“, slabija koncentracija i pamćenje
- nesanica ili isprekidan san
- opadanje kose, suva koža
- osećaj hladnoće
- promenljivo raspoloženje, nervoza ili anksioznost
Ishrana, selen i cink – mala karika koja često znači mnogo
Kada je štitna usporena, kod nekih žena postoji „usko grlo“ u konverziji T4 u aktivni T3 hormon; u tom procesu minerali poput selena i cinka imaju važnu ulogu. Zato je korisno da se ishrana i eventualna suplementacija razmotre sa lekarom ili nutricionistom, u skladu sa analizama i terapijom.
Stres, kortizol i „tiroida–adrenal“ veza
U perimenopauzi mnoge žene primećuju da stres „udara jače“ nego ranije. Jedan od razloga je i tzv. thyroid–adrenal connection – kada je kortizol hronično povišen, telo može teže da održi hormonalnu ravnotežu, a simptomi umora, nesanice, nervoze i „magle u glavi“ mogu biti izraženiji i u kontekstu štitne i u kontekstu menopauze.
Ako želite da uđete dublje u ovu temu, pogledajte i tekst: Kortizol u menopauzi – hormon koji vas drži budnima, goji i krade mir.
Šta možete da uradite pre sledeće kontrole
- Zapišite simptome i kada se javljaju (u talasima ili stalno).
- Obratite pažnju na promene kroz nedelje i mesece (san, energija, kilaža, raspoloženje).
- Ako imate valunge/noćno znojenje i promene ciklusa – pomenite to lekaru, jer je važan kontekst.
- Ako sumnjate na štitnu – ne oslanjajte se samo na TSH, već pitajte da li treba šira procena (fT3, fT4, antitela).
- Ne prihvatajte olako objašnjenje „to je normalno“ ako vam simptomi remete život – tražite da se sagleda celokupna slika.
Ako želite, možete anonimno postaviti pitanje i dobiti odgovor stručnjaka na stranici Pitajte stručnjaka. Za širu sliku o tome kako se menopauza i štitna žlezda prepliću, pogledajte i glavni tekst: Menopauza i štitna žlezda – kako razlikovati simptome.
