Početna » Simptomi » Srčane aritmije u menopauzi – šta treba da znate

Srčane aritmije u menopauzi – šta treba da znate

Lupanje, preskakanje ili ubrzan rad srca - mnoge dame u menopauzi opisuju upravo ove simptome. Kada je to samo posledica hormonskih promena, a kada upozorenje za ozbiljniji problem? U ovom vodiču objašnjavamo vrste aritmija, kada i kako reagovati i praktične savete kako da umirite srce.

Starija žena drži se za srce jer pati od srčanih aritmija u menopauzi

Svetlana ima 52 godine i u poslednje vreme često oseća kako joj srce „preskoči“, pogotovo noću, kad se probudi znojna nakon valunga. „Da li mi nešto ozbiljno fali ili je sve ovo normalno za menopauzu?“, postavila je pitanje našem stručnjaku koji je priredio ovaj članak.

Dame u menopauzi često se susreću sa sličnim pitanjima. Srčane aritmije mogu biti izvor straha, ali i povod za dublje razumevanje šta se u telu dešava tokom ovog životnog perioda.

Strah od srčanih bolesti nije neopravdan, ali nije svako „preskakanje“ srca razlog za paniku. Menopauza, sa svim svojim hormonskim, psihološkim i fizičkim promenama, menja i način na koji srce kuca.

U ovom tekstu ćemo razložiti vrste aritmija u menopauzi, objasniti kada su bezazlene, a kada zahtevaju pažnju lekara i pomoći vam da bolje razumete signale koje vam srce šalje.

Sadržaj

Zašto se aritmije javljaju u menopauzi?

Menopauza je vreme velikih hormonskih promena, pre svega pada nivoa estrogena. Ovaj hormon, osim što utiče na reproduktivni sistem, ima i zaštitnu ulogu za srce i krvne sudove. Kada estrogen opadne:

Autonomni nervni sistem postaje osetljiviji. To znači da reakcije „bori se ili beži“ (stres) mogu lakše da izazovu ubrzan rad srca ili aritmije.
Valunzi (naleti vrućine) i nesanica dodatno opterećuju srce. Noćni prekidi sna i anksioznost često prate menopauzu, a svaki od ovih faktora može poremetiti ritam srca.
Stres – bilo da je posledica svakodnevnog života ili same menopauze – ima direktan uticaj na srčani ritam.
Rizik od visokog krvnog pritiska i holesterola raste sa godinama i padom estrogena, što dodatno opterećuje srce.

Nije svaka aritmija opasna, ali ignorisanje simptoma ili njihovo preuveličavanje može dovesti i do nepotrebne anksioznosti, ali i do propuštanja važnih znakova ozbiljnijih bolesti.

Najčešće vrste aritmija u menopauzi

Aritmije u menopauzi mogu biti različite, od sasvim benignih do onih koje traže pažljivu dijagnostiku:

Palpitacije – subjekivan osećaj da vam srce jako lupa, ubrzava, usporava ili „preskače“. Najčešće su bezazlene, često izazvane anksioznošću, valunzima ili promenama u spavanju.
Sinusna tahikardija – ubrzan rad srca (preko 100 otkucaja u minutu), najčešće nakon stresa, napada vrućine ili fizičke aktivnosti. Uglavnom prestaje spontano i ne zahteva lečenje.
Ekstrasistole – osećaj kratkog prekida ili dodatnog otkucaja, kao da je srce „preskočilo“ ili „zastalo“. U većini slučajeva su bezopasne, ali mogu biti češće ako ste umorni, anksiozni ili pijete mnogo napitaka sa kofeinom.
Ozbiljnije aritmije:
- Fibrilacija atrija – nepravilan i ubrzan rad srca, češći kod starijih osoba sa povišenim pritiskom ili šećernom bolešću. Može biti opasna zbog rizika od šloga.
- Ventrikularne tahikardije – brzi ritmovi koji potiču iz komora srca. Redak nalaz, ali može biti životno ugrožavajući.

Važno je napraviti razliku između ovih poremećaja, jer se pristup i lečenje razlikuju. Više o valunzima u menopauzi i nesanici u menopauzi pronađite na našem portalu.

Poređenje benignih i ozbiljnih aritmija

**Kratak pregled razlika između benignih i ozbiljnih aritmija**
Vrsta aritmije	Tipični simptomi	Kada je obično bezazleno	Kada traži lekarsku pomoć
Palpitacije, ekstrasistole	Kratkotrajno „preskakanje“, osećaj lupanja	Povremeno, kratko traje, bez drugih simptoma	Često, dugo traje, uz bol, nesvesticu ili vrtoglavicu
Sinusna tahikardija	Ubrzan rad srca, osećaj „utrčavanja”	Posle stresa, valunga ili fizičkog napora	U mirovanju, bez jasnog povoda, uz slabost ili gušenje
Fibrilacija atrija, ventrikularne tahikardije	Nepravilan, brz ritam, slabost, vrtoglavica	Retko bezazleno – u praksi uz procenu lekara	Odmah se javiti lekaru / hitnoj službi

Kada aritmija nije razlog za paniku?

Često je preskakanje srca u menopauzi kratkotrajno, bezopasno i vezano za hormonalne promene ili stres. Nema razloga za brigu ukoliko:

Aritmija se javlja povremeno, traje nekoliko sekundi do minuta i prestaje sama od sebe.
Nije praćena bolom u grudima, gušenjem, vrtoglavicom ili gubitkom svesti.
Povezuje se sa stresom, valunzima, napadima panike ili nesanicom, i smiruje se čim se odmorite ili opustite.

Možete tada pokušati da izbrojite puls, duboko dišete, popijete vodu ili se prošetate. Vođenje dnevnika simptoma može vam pomoći da prepoznate obrazac i povežete aritmiju sa određenim situacijama.

Starija žena u kabinetu kardiologa konsultuje se sa lekarom oko svog stanja.

Kada je aritmija znak za lekara?

Ne treba ignorisati aritmije u menopauzi koje se javljaju češće, traju duže ili su praćene drugim simptomima. Odmah se obratite lekaru ako:

Aritmije su česte (nekoliko puta dnevno), traju duže od nekoliko minuta ili vas bude noću.
Prate ih bol u grudima, osećaj stezanja, gušenje, vrtoglavica, nesvestica ili padanje.
Imate porodičnu istoriju srčanih bolesti, iznenadne smrti ili infarkta.
Udružene su sa stalno povišenim pritiskom ili novootkrivenim poremećajem šećera u krvi.

U ovim slučajevima, lekar će proceniti rizik i predložiti dalje analize.

Odmah reagujte ako primetite:

jak bol u grudima ili gušenje koje ne prolazi,
nesvesticu ili „mrak pred očima”,
srce koje „divlja” i ne usporava ni u mirovanju,
aritmije uz visoku temperaturu, dehidrataciju ili novi lek.

Kako možete pomoći sebi kod aritmija?

Samopomoć je važna za kontrolu aritmija u menopauzi, posebno kada prepoznate vezu sa svakodnevnim navikama i stresom:

- Redovno merite puls i krvni pritisak, posebno ako već imate hipertenziju ili ste u menopauzi (više o tome čitajte ovde).
- Vodite dnevnik simptoma – zabeležite vreme, trajanje, situaciju i prateće okolnosti svake aritmije. Ovo može pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze.
- Primenjujte tehnike opuštanja – joga, meditacija, vežbe disanja i lagane šetnje mogu značajno smanjiti učestalost i intenzitet aritmija.
- Ograničite unos kofeina, nikotina i alkohola – ove supstance mogu pojačati aritmije, pogotovo kod osoba osetljivih na stimulanse.
- Obratite pažnju na ishranu – balansirana ishrana, bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama i omega-3 masnim kiselinama štiti srce (više o ishrani u menopauzi).
- Proverite aparat i tehniku merenja – sedite 5 minuta pre merenja, merite na nadlaktici, 2 merenja u razmaku od 1–2 minuta, zabeležite prosek.
- Pregledajte lekove i suplemente – neki stimulansi (dekongestivi, previše kofeina) i „fat burner” proizvodi mogu pojačati preskakanje srca u menopauzi.

Dijagnostika i terapija kod lekara

Ako aritmija zahteva obradu, lekar će predložiti sledeće:

EKG – osnovna, brza i bezbolna metoda za registraciju srčanog ritma.
Holter monitoring – 24-časovno praćenje srčanog ritma, korisno kod povremenih aritmija koje se ne registruju na standardnom EKG-u.
Laboratorijske analize – provera nivoa elektrolita, hormona štitne žlezde, šećera i holesterola.
Dodatne metode – ultrazvuk srca, test opterećenja ili druge procedure po potrebi.

Terapija zavisi od tipa aritmije:

Kod benignih aritmija dovoljne su promene životnih navika.
Ozbiljnije aritmije zahtevaju lekove (antiaritmici, beta-blokatori, antikoagulansi kod fibrilacije atrija) ili intervencije (ablacija, pejsmejker).
Hormonska supstituciona terapija (HST) može uticati na srčani ritam. Odluku o njenom uvođenju donose ginekolog i kardiolog zajedno, procenjujući sve koristi i rizike.

Više informacija o temi možete pronaći na Mayo Clinic i American Heart Association.

Imate dilemu ili vam treba savet? Postavite pitanje našem timu anonimno: Pitajte stručnjake.

Najčešće postavljena pitanja (FAQ)

Da li su palpitacije u menopauzi opasne?

U većini slučajeva nisu, osobito ako su kratkotrajne, povremene i ne prate ih drugi simptomi. Međutim, uporne, dugotrajne aritmije ili one praćene drugim tegobama zahtevaju lekarski pregled.

Kako da razlikujem „bezazlenu” aritmiju od one koja je ozbiljna?

Bezazlene aritmije su kratke, povremene i nestaju same od sebe. Ozbiljnije su one koje traju duže, javljaju se često, izazivaju nesvesticu, vrtoglavicu ili bol u grudima.

Da li hormonska terapija pomaže ili odmaže kod aritmija?

HST može stabilizovati neke simptome menopauze, ali kod žena sa povećanim rizikom od srčanih bolesti može pogoršati aritmije. Odluku o HST donosi se individualno, u dogovoru sa lekarom.