Pecka vas kada mokrite. Imate osećaj da morate u WC mnogo češće nego ranije, ponekad i samo nekoliko minuta nakon što ste već bili. Uz to se pojavila suvoća, neprijatan osećaj „dole“, možda svrab ili bol tokom odnosa.
Prva pomisao je sasvim razumljiva: opet urinarna infekcija.
Kod žena u perimenopauzi i menopauzi, međutim, ovakva kombinacija simptoma može imati i drugo objašnjenje.
Pad estrogena menja tkivo vulve, vagine i mokraćne cevi, a te promene mogu doprineti suvoći, peckanju, bolu tokom odnosa, urgentnosti i učestalom mokrenju. Danas se zajednički nazivaju genitourinarni sindrom menopauze (GSM).
Problem je što GSM i cistitis mogu davati vrlo slične simptome.
Zato kod tegoba koje se ponavljaju nije dovoljno pitati samo „Da li je ovo urinarna infekcija?“, već i: „Da li postoji još neki uzrok koji daje slične simptome?“
Šta više liči na urinarnu infekciju, a šta na GSM?
Na bakterijsku urinarnu infekciju više mogu da upućuju:
- naglo nastalo peckanje pri mokrenju;
- nova i izražena učestalost mokrenja;
- iznenadna, teško odloživa potreba za mokrenjem;
- nalaz urina i urinokulture koji podržava bakterijsku infekciju.
Na promene povezane sa manjkom estrogena više mogu da ukazuju:
- suvoća vagine i vulve;
- peckanje koje postoji i kada ne mokrite;
- osećaj iritacije ili zatezanja;
- bol ili nelagodnost tokom seksualnog odnosa;
- simptomi koji traju duže ili se razvijaju postepeno;
- ponavljane urinarne tegobe bez jasnog dokaza bakterijske infekcije.
Nijedan od ovih simptoma sam po sebi nije dovoljan za dijagnozu.
Reč ginekologa
Kada vam žena kaže da joj se stalno vraća cistitis, šta vas navodi da proverite da li deo problema možda dolazi od menopauzalnih promena?
Obično obratim pažnju na prateće tegobe koje pacijentkinje često ne povežu odmah sa bešikom, a javljaju se u perimenopauzi ili menopauzi. Ako žena uz urinarne smetnje oseća vaginalnu suvoću, zatezanje, nelagodnost ili bol tokom seksualnog odnosa, to mi je važan signal.
Ako je već koristila više antibiotika, a peckanje se vraća čim prestane sa terapijom, potrebno je pogledati i stanje sluzokože i proveriti da li nedostatak estrogena doprinosi problemu, umesto da se svaka nova epizoda automatski pripiše bakterijskoj infekciji.
Zašto menopauza može da utiče i na vaginu i na urinarne tegobe
Estrogen nije važan samo za menstrualni ciklus. Na njega reaguju i tkiva vulve, vagine i mokraćne cevi.
Kada tokom perimenopauze hormoni počnu da osciluju, a nakon menopauze nivo estrogena ostane nizak, sluzokoža može postati tanja, suvlja, manje elastična i osetljivija.
Menja se i vaginalna sredina. Broj zaštitnih laktobacila može da se smanji, a vaginalni pH da poraste.
Kod jedne žene će zato glavni problem biti suvoća, kod druge peckanje ili bol tokom odnosa, dok kod nekih u prvi plan dolaze češće mokrenje i urgentnost.
Pad estrogena može istovremeno uticati na vaginalna i urinarna tkiva.
Zato je nekadašnji izraz „vaginalna atrofija“ danas preuzak. Savremeni naziv – genitourinarni sindrom menopauze – bolje opisuje činjenicu da problem nije ograničen samo na vaginu.
Ako kod vas dominira vaginalna suvoća, detaljnije smo je obradili u tekstu o suvoći vagine u menopauzi.
„Urinokultura je negativna, a mene i dalje pecka“
Ovo je trenutak kada treba zastati sa pretpostavkom da je svaka nova epizoda još jedan cistitis.
Negativna urinokultura ne znači automatski da imate GSM, ali kada se tegobe vraćaju bez mikrobiološke potvrde infekcije, ima smisla potražiti i druge uzroke.
Savremene smernice za ponavljane urinarne infekcije zato naglašavaju važnost povezivanja simptoma sa nalazima urina i urinokulture, naročito kod žena kojima se problem ponavlja.
Reč ginekologa
Ako žena ima peckanje i često mokrenje, ali su urinokulture više puta negativne, šta dalje proveravate?
U takvoj situaciji prelazimo sa laboratorije na detaljan ginekološki pregled.
Prvo proveravam da li postoje znaci genitourinarnog sindroma menopauze – da li je sluzokoža vagine i vulve stanjena, bleda, suva i osetljiva. Potrebno je isključiti i druge vaginalne uzroke tegoba, kao i određene kožne promene na vulvi.
Ponekad treba proceniti i mišiće karličnog dna. Njihova hronična napetost može izazivati pritisak, peckanje i urinarne simptome koji veoma liče na upalu bešike, iako urinokultura ne potvrđuje bakterijsku infekciju.
A gde je mesto antibiotika?
Ako nalaz i klinička slika potvrđuju bakterijsku infekciju i lekar proceni da je antibiotik potreban, njegova uloga je jasna.
Ali antibiotik ne može da popravi suvu, tanku i osetljivu sluzokožu pogođenu manjkom estrogena.
Istovremeno, GSM ne isključuje mogućnost prave infekcije. Zato je važnije utvrditi šta izaziva konkretnu epizodu simptoma nego svaki put automatski ponoviti istu terapiju.
Lubrikant, vaginalni ovlaživač i estrogen nisu ista stvar
Žena kaže da je „probala nešto za suvoću“, ali to može značiti tri potpuno različite stvari.
Lubrikant, vaginalni ovlaživač i lokalni estrogen nemaju istu ulogu: jedan pomaže tokom odnosa, drugi kod svakodnevne suvoće, a treći je medicinska terapija.
Ako je problem trenje tokom odnosa – lubrikant
Lubrikant se uglavnom koristi neposredno pre ili tokom seksualnog odnosa da smanji trenje i neprijatnost.
Ako su suvoća i peckanje prisutni i tokom dana, sam lubrikant možda neće biti dovoljan.
Ako su suvoća i nelagodnost prisutne svakodnevno – vaginalni ovlaživač
Vaginalni ovlaživači koriste se redovno, nevezano za seksualni odnos, sa ciljem da ublaže svakodnevnu suvoću i nelagodnost.
Veliki sistematski pregled dostupnih istraživanja pokazuje da mogu pomoći delu žena, ali kvalitet dokaza nije jednak za sve preparate.
Ako je problem u tkivu pogođenom manjkom estrogena – lokalni estrogen
Vaginalni estrogen nije jači lubrikant. To je medicinska terapija koja deluje na tkiva pogođena nedostatkom estrogena.
U zavisnosti od konkretnog preparata, može postojati u obliku vaginalne kreme, tablete, pesarija ili drugih lokalnih oblika.
Aktuelne britanske smernice za menopauzu preporučuju lokalni vaginalni estrogen kod žena sa odgovarajućim genitourinarnim simptomima.
Na UvekDama smo posebno obradili jedan preparat sa estriolom u tekstu o Ovestin kremi u menopauzi. Jedan lek, međutim, ne treba poistovetiti sa čitavom grupom lokalnih estrogenskih terapija.
Šta još treba znati o lokalnom vaginalnom estrogenu
Može li da pomogne kod ponavljanih urinarnih infekcija?
Kod određenih žena – da.
Evropsko urološko udruženje i najnovije američke smernice preporučuju vaginalni estrogen kao jednu od mogućnosti za smanjenje rizika od novih infekcija kod peri- i postmenopauzalnih žena sa ponavljanim urinarnim infekcijama.
Ovde je važno da govorimo o ponavljanim infekcijama, a ne samo o ponavljanom osećaju peckanja ili čestom mokrenju.
A šta ako već koristite hormonsku terapiju?
Žena može koristiti sistemsku hormonsku terapiju zbog valunga ili drugih simptoma menopauze, a ipak imati vaginalnu suvoću, peckanje ili urinarne tegobe.
Sistemska hormonska terapija i lokalna vaginalna terapija nisu isto. Lokalni vaginalni estrogen može se koristiti i kod žena koje već uzimaju sistemsku hormonsku terapiju kada za tim postoji potreba.
Širi pregled ove teme nalazi se u našem vodiču o hormonskoj terapiji u menopauzi.
Koliko brzo može da pomogne?
Poboljšanje se kod dela žena primećuje tokom prvih nekoliko nedelja, dok za puniji efekat može biti potrebno više vremena. Način primene zavisi od konkretnog preparata.
Reč ginekologa
Ako lokalni estrogen pomaže, koliko dugo može da se koristi?
Za razliku od akutne infekcije, kod koje je terapija vremenski ograničena, GSM je hronično stanje.
Lokalni estrogen poboljšava stanje sluzokože dok se koristi, ali ako se terapija trajno prekine, tkivo ponovo ostaje bez estrogenske podrške i simptomi se često vraćaju.
Kod određenih preparata terapija počinje češćom primenom tokom prvih nedelja, a zatim se prelazi na dozu održavanja, često dva puta nedeljno. Režim ipak zavisi od konkretnog leka.
Ne postoji jedan unapred određen rok do kojeg svaka žena mora da prekine terapiju. Na kontrolama procenjujemo da li terapija i dalje pomaže, kakvo je opšte zdravstveno stanje pacijentkinje i da li postoji razlog da se nešto promeni.
Kolika je sistemska apsorpcija?
Kada se vaginalni estrogen koristi u niskim dozama, najveći deo njegovog dejstva ostvaruje se lokalno, a količina hormona koja dospeva u krv uglavnom je mnogo manja nego kod sistemske hormonske terapije.
Apsorpcija ipak nije nula i zavisi od vrste estrogena, doze i konkretnog preparata. Zato treba pratiti zvanično uputstvo konkretnog leka i preporuku lekara.
Šta ako ste lečeni zbog raka dojke?
Ovo je situacija u kojoj internet savet nije dovoljan.
Kod žena koje su ranije lečene zbog hormonski zavisnog raka dojke nehormonske opcije, poput vaginalnih ovlaživača i lubrikanata, obično su prvi izbor.
Ako one ne pomažu dovoljno, savremene međunarodne smernice dozvoljavaju da se u pojedinim slučajevima razgovara i o niskodoznom lokalnom estrogenu.
Odluka zavisi od prethodne bolesti, terapije koju žena eventualno još prima i procene njenog onkologa i ginekologa. Poseban oprez potreban je kod žena koje koriste aromatazne inhibitore.
Dosadašnja istraživanja uglavnom daju ohrabrujuće rezultate, ali nisu dovoljna da se kaže da je lokalni estrogen potpuno bez rizika za svaku ženu.
Za žene u Srbiji postoji i važan praktičan detalj: zvanična dokumentacija ALIMS-a za Ovestin vaginalni krem trenutno među kontraindikacijama navodi poznati, raniji ili suspektni karcinom dojke.
Zato se ovakva terapija ne uvodi na svoju ruku, već nakon procene ginekologa, a po potrebi i onkologa.
Brusnica, D-manoza, probiotici i hijaluronska kiselina
Kada se urinarne tegobe ponavljaju, mnoge žene prvo posegnu za suplementima. Dokazi, međutim, nisu jednaki za sve opcije.
Brusnica
Za preparate od brusnice postoje podaci da kod nekih žena mogu smanjiti rizik od ponavljanja urinarnih infekcija, ali se proizvodi razlikuju po sastavu i dozama, a rezultati istraživanja nisu potpuno ujednačeni.
Brusnica nije terapija GSM-a niti zamena za antibiotik kada postoji bakterijska infekcija kojoj je antibiotik potreban.
D-manoza
D-manoza je veoma popularna, ali noviji kvalitetni podaci nisu naročito ubedljivi.
Veliko randomizovano istraživanje sa gotovo 600 žena nije pokazalo značajno smanjenje novih urinarnih infekcija u poređenju sa placebom.
Dokazi za rutinsku prevenciju D-manozom zato trenutno nisu dovoljno dobri.
Probiotici
Kod probiotika mnogo zavisi od konkretnog soja, doze i načina primene. Rezultat istraživanja jednog soja laktobacila ne znači da će svaki proizvod na kojem piše „probiotik za žene“ sprečavati urinarne infekcije.
Vaginalni preparati sa hijaluronskom kiselinom
Hijaluronska kiselina nalazi se u pojedinim nehormonskim vaginalnim ovlaživačima i može biti korisna nehormonska opcija kod suvoće.
To ipak ne znači da je svaki takav preparat ravnopravna zamena za lokalni estrogen kod izraženog GSM-a.
Kada „intimna higijena“ počne dodatno da iritira
Kada pecka, sasvim je razumljivo da žena pomisli da bi trebalo da se pere češće ili da koristi jače sredstvo.
Ali osetljiva koža vulve i vaginalna sluzokoža često loše reaguju na parfimisane gelove, dezodoranse, agresivna sredstva i vaginalna ispiranja.
Vagina ne mora da se „dezinfikuje“.
Ako neki preparat pojačava peckanje, svrab ili crvenilo, treba razmisliti da li upravo on doprinosi problemu.
Uporan svrab ili vidljive promene na koži takođe ne treba automatski pripisati menopauzi. O drugim mogućim uzrocima detaljnije govorimo u tekstu o svrabu genitalija u menopauzi.
Kod GSM-a nije cilj „trpeti simptome“, već pronaći pravi uzrok i pristup koji vraća svakodnevnu udobnost.
Imam peckanje – šta je sledeći razuman korak?
- Ako su simptomi novi i nagli – treba uzeti u obzir urinarnu infekciju i prema proceni lekara uraditi potrebne analize.
- Ako se problem stalno vraća, posebno uz više negativnih urinokultura – treba razmotriti i GSM ili drugi ginekološki ili urološki uzrok.
- Ako uz urinarne simptome imate suvoću, peckanje vulve ili vagine ili bol tokom odnosa – obavezno to pomenite lekaru.
- Ako ste imali više potvrđenih urinarnih infekcija – sa lekarom možete razgovarati i o mogućnostima prevencije.
Kada ne čekati i ne pripisivati sve menopauzi
Većina simptoma GSM-a nije hitna, ali postoje situacije koje traže bržu procenu.
Javite se lekaru naročito ako uz urinarne ili genitalne simptome imate:
- temperaturu, drhtavicu ili izraženu slabost;
- bol u slabinama ili predelu bubrega, posebno uz temperaturu;
- vidljivu krv u urinu;
- jak ili sve jači bol;
- vaginalno krvarenje nakon menopauze;
- novu ranicu, kvržicu ili drugu vidljivu promenu na vulvi;
- simptome koji ne prolaze ili se brzo vraćaju uprkos terapiji.
Krvarenje nakon menopauze ne treba automatski pripisivati suvoj sluzokoži. Ono zahteva ginekološku procenu.
Šta je najvažnije zapamtiti?
Ne treba lečiti samo naziv simptoma – „peckanje“, „cistitis“ ili „suvoću“ – već pokušati da se utvrdi šta ih zaista izaziva.
Isti simptomi ne znače uvek isti uzrok – a zato ni ista terapija nije prava za svaku ženu.
Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za pregled, dijagnozu ili terapiju koju određuje lekar.
