Napolju je 35 stepeni. Vruće je svima, klima radi, roletne su spuštene, čaša vode vam je nadohvat ruke. A onda odjednom postaje još toplije. Lice i vrat gore, znoj izbija za nekoliko sekundi, srce možda nakratko ubrza, a vi imate osećaj kao da je neko upravo podigao temperaturu za još deset stepeni.
Posle nekoliko minuta sve se smiri. Ponekad vam čak postane hladno.
Ako ste u perimenopauzi ili menopauzi, moguće je da je to bio valung. Usred vrelog leta, međutim, nije uvek lako proceniti gde prestaje obična vrućina, a gde počinje nalet toplote.
Visoka spoljna temperatura nije osnovni uzrok valunga u menopauzi, ali može da ih učini mnogo neprijatnijim. Kada se tome pridruže pojačano znojenje, lošiji san i umor posle nekoliko vrelih noći, leto odjednom može postati napornije nego što ga pamtite od ranije.
Da li vrućina zaista pojačava valunge u menopauzi?
Visoka temperatura može da učini valunge težim za podnošenje, a istraživanja pokazuju da se njihova učestalost menja i tokom godine. To je povezano sa načinom na koji telo tokom perimenopauze i menopauze reguliše temperaturu.
U tom procesu važnu ulogu ima hipotalamus, deo mozga uključen u kontrolu telesne temperature. Kod žena koje imaju valunge taj sistem može postati osetljiviji na male promene temperature. Telo tada pokreće mehanizme rashlađivanja: krvni sudovi kože se šire, javlja se nagli osećaj toplote i počinje znojenje.
The Menopause Society opisuje valung kao iznenadan i intenzivan osećaj toplote, naročito u licu, vratu i grudima, koji može da prati znojenje, ubrzan rad srca, a nakon toga i jeza.
Ako se takav nalet pojavi u prijatno rashlađenoj prostoriji, neprijatan je sam po sebi. Kada se pojavi dok je napolju 35 °C, organizam već pokušava da se izbori sa visokom temperaturom okoline.
U SWAN studiji, u kojoj je 955 žena praćeno tokom deset godina, valunzi su najčešće prijavljivani u julu, a najređe u januaru. U statističkom modelu, izgledi da žena prijavi valung bili su oko 66% veći na sezonskom vrhuncu nego u periodu kada su bili najmanje zastupljeni.
To ne znači da leto izaziva 66% više valunga. Na sezonske razlike mogu da utiču temperatura, san, navike, fizička aktivnost i drugi faktori. Ipak, rezultat potvrđuje ono što mnoge žene već primećuju – letnji meseci mogu biti posebno neprijatni .
Valunzi i noćno znojenje mogu da se pojave već među ranim simptomima perimenopauze, dakle i dok menstruacije još nisu potpuno prestale.
Valung ili obična letnja vrućina – kako prepoznati razliku?
Valung najčešće počinje naglo, zahvata lice, vrat, grudi ili gornji deo tela i obično traje nekoliko minuta. Obična letnja vrućina više zavisi od toga gde se nalazite, koliko je prostor zagrejan, da li ste na suncu i koliko ste fizički aktivne.
Kod valunga u menopauzi mogu da se jave crvenilo kože, znojenje i ubrzan rad srca, a nakon što nalet prođe ponekad i osećaj hladnoće ili jeza.
| Valung | Letnja vrućina |
|---|---|
| Često počinje naglo | Nelagodnost se češće razvija postepeno |
| Najizraženiji je često u licu, vratu i grudima | Osećaj toplote povezan je sa boravkom u toplom prostoru ili na suncu |
| Obično traje nekoliko minuta | Traje dok traje izlaganje vrućini |
| Može da se pojavi i u hladnijoj prostoriji | Jasno zavisi od temperature okoline |
| Posle njega može da se javi jeza | Rashlađivanje obično donosi postepeno olakšanje |
Tokom leta mogu, naravno, da se pojave i jedno i drugo istovremeno. Valung ne proverava vremensku prognozu pre nego što se pojavi.
Visoke temperature ne izazivaju valunge, ali mogu da ih učine neprijatnijim i otežaju rashlađivanje tela.
Kada nije samo valung: toplotna iscrpljenost i toplotni udar
Valung može biti veoma neprijatan, ali postoje simptomi koje ne treba automatski pripisati menopauzi.
Izrazita slabost, jaka vrtoglavica, glavobolja, mučnina, nesvestica ili poremećaj svesti traže više pažnje, naročito ako ste dugo bile na suncu ili u veoma toplom prostoru.
Kod toplotne iscrpljenosti mogu da se jave obilno znojenje, žeđ, slabost, glavobolja, mučnina i vrtoglavica. Prema smernicama američkog CDC-a, toplotna iscrpljenost nastaje kada telo izgubi previše vode i soli, najčešće obilnim znojenjem.
Toplotni udar je mnogo ozbiljnije stanje. Konfuzija, poremećaj svesti, gubitak svesti, veoma visoka telesna temperatura ili naglo pogoršanje stanja zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Ako valunge imate godinama, verovatno dobro poznajete njihov obrazac. Kada se pojavi nešto sasvim drugačije od onoga na šta ste navikle, nemojte sve odmah pripisati hormonima.
Koliko vode treba piti tokom vrelog dana?
Ne postoji broj čaša ili litara koji odgovara svakoj ženi. Potrebe za tečnošću zavise od temperature, fizičke aktivnosti, količine znojenja, hrane, telesne mase, zdravstvenog stanja i terapije.
Tokom vrelih dana bolje je unositi tečnost redovno nego čekati da osetite jaku žeđ. Kao gruba orijentacija može da posluži i boja urina: svetložuta boja najčešće govori da tečnosti ima dovoljno. Ipak, na boju mogu da utiču pojedini lekovi, vitamini, suplementi i hrana, pa ni to nije nepogrešiv pokazatelj.
Dugotrajnim i obilnim znojenjem gube se i elektroliti. Kod uobičajenih letnjih aktivnosti većina žena ih nadoknadi redovnom ishranom i tečnošću, pa posebni napici nisu automatski potrebni.
Ako imate srčanu ili bubrežnu bolest ili koristite diuretike, potreban je dodatni oprez. Po velikoj vrućini nije dobro ni na svoju ruku forsirati ogromne količine vode ni samostalno menjati terapiju.
CDC upozorava da pojedini lekovi, među njima diuretici i neki lekovi za krvni pritisak, mogu tokom velikih vrućina da utiču na ravnotežu tečnosti i elektrolita, krvni pritisak i sposobnost organizma da se rashladi. Zato se eventualne promene terapije ili ograničenja unosa tečnosti dogovaraju sa lekarom, a ne na svoju ruku. Više o tome nalazi se u njihovim smernicama o lekovima i velikim vrućinama.
Kafa, alkohol i začini: okidači ili mitovi?
Kod nekih žena kafa, alkohol, ljuta hrana ili veoma topli napici mogu da budu povezani sa pojavom ili jačim doživljajem valunga. Kod drugih neće izazvati ništa.
Zato nema mnogo smisla da unapred napravite listu zabranjenih namirnica i počnete da živite od vode, salate i dobre volje.
Mnogo više možete saznati ako nekoliko dana obratite pažnju na sopstveni obrazac.
Zabeležite kada se valung javio, šta ste prethodno jele ili pile, koliko je bilo toplo, da li ste vežbale i da li ste bile pod većim stresom.
Možda ćete ustanoviti da vam jutarnja kafa uopšte ne smeta, ali druga kafa u četiri popodne, kada je napolju 34 °C, redovno prethodi naletu toplote. Nekome neće smetati ni ljuta hrana, dok će alkohol biti mnogo pouzdaniji pratilac noćnog znojenja.
Vaši okidači su korisniji od tuđe liste zabrana.
Noćno znojenje leti: kako sačuvati san
Noćno znojenje ne znači samo da ćete promeniti majicu ili okrenuti jastuk na hladniju stranu.
Problem je ono što se dešava sa snom:
valung → znojenje → buđenje → pokušaj rashlađivanja → ponovno uspavljivanje → novo buđenje
Ako se taj krug ponovi nekoliko puta, san postaje isprekidan. Sledećeg dana mogu da se jave umor, razdražljivost i slabija koncentracija, pa se i sama vrućina teže podnosi.
Američki National Institute on Aging navodi da valunzi, naročito noćno znojenje, mogu da doprinesu problemima sa snom tokom prelaska u menopauzu.
Kada se takva buđenja ponavljaju iz noći u noć, nesanica u menopauzi lako postaje problem koji se oseća i tokom celog narednog dana.
Leti zato ima smisla rashladiti spavaću sobu pre nego što legnete, a ne tek kada vas valung probudi.
Lagana posteljina, prozračna odeća za spavanje, ventilacija prostorije i rezervna majica uz krevet mogu da deluju kao sitnice, ali upravo takve sitnice mogu da smanje broj buđenja i ustajanja tokom noći.
Ako primetite da vam večernji alkohol, kasna kafa ili obilan obrok dodatno kvare san, promenite rutinu nekoliko večeri i pratite da li postoji razlika.
Ako vam noćni valunzi prekidaju san, nije neobično da se umor oseća i tokom narednog dana.
Klima ili ventilator?
Za valunge nije presudno da li koristite klimu ili ventilator. Važno je da prostor možete dovoljno da rashladite i da vam temperatura bude prijatna.
Klima-uređaj efikasnije snižava temperaturu prostorije, dok ventilator povećava strujanje vazduha i može sasvim dobro da posluži kada vrućina nije ekstremna.
Kada temperature danima ostaju veoma visoke, ventilator ponekad jednostavno nije dovoljan.
Temperaturu u kući ne morate pretvarati u onu iz februara. Podesite klimu tako da vam prostor bude prijatan.
Vežbanje po vrućini: promenite vreme, ne naviku
Menopauza nije razlog da preko leta prestanete da se krećete. Velika vrućina jeste dobar razlog da promenite vreme ili intenzitet aktivnosti.
Šetnju i trening na otvorenom pomerite u rano jutro ili kasnije večernje sate. Birajte hladovinu, pravite pauze i smanjite intenzitet ako primetite da vam je napor veći nego obično.
Ako ste navikle da svakog dana pređete pet kilometara, ne postoji nagrada za to što ćete ih 15. avgusta preći u dva popodne po asfaltu.
Dodatni oprez potreban je ako imate hronične bolesti ili koristite terapiju koja može da utiče na krvni pritisak, izlučivanje tečnosti ili sposobnost organizma da se rashladi.
Kada zbog valunga treba razgovarati sa lekarom?
Ako se valung pojavi povremeno, iznervira vas nekoliko minuta i zatim nastavite dan, možda će biti dovoljna praktična prilagođavanja tokom vrelih dana.
Ali ako se zbog valunga budite više puta tokom noći, izbegavate aktivnosti, teško funkcionišete na poslu ili čitav dan organizujete oko mogućnosti da će se ponovo pojaviti, vredi razgovarati sa lekarom.
Valunzi i noćno znojenje veoma su česti tokom perimenopauze i menopauze, ali njihov intenzitet nije isti kod svih žena. Kada značajno remete kvalitet života, postoje hormonske i nehormonske mogućnosti lečenja.
Hormonska terapija u menopauzi može veoma efikasno da ublaži problematične valunge, ali nije pravi izbor za svaku ženu. Odluka zavisi od godina, zdravstvenog stanja, vremena proteklog od menopauze i individualnih faktora rizika.
Kako lakše kroz vrele dane
Kada se spoje visoka temperatura, valunzi i nekoliko loše prospavanih noći, sasvim je očekivano da leto postane napornije nego ranije.
Tokom vrelih dana najviše pomažu male, praktične promene: šetnja u hladnijem delu dana, rashlađena spavaća soba, redovan unos tečnosti i praćenje sopstvenih okidača.
A ako valunzi počnu ozbiljno da utiču na san, posao ili svakodnevni život, nema razloga da ih samo trpite.
Menopauza jeste deo života. To ne znači da svaku njenu neprijatnost morate ćutke da istrpite.
Napomena: Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled lekara. Ako imate nalaze i niste sigurni šta znače, ili imate simptome koji vas brinu, posavetujte se sa svojim lekarom ili endokrinologom.
