„Nešto sa mnom nije u redu.” To je bila prva misao koja je Milu probudila oko četiri ujutru, dok je menjala mokru majicu po treći put te noći. U kući je bilo tiho – muž je hrkao, deca spavala, pas se prevrtao na tepihu – a ona je sedela na ivici kreveta sa srcem koje je tuklo kao da je upravo trčala. A nije trčala. Pokušavala je da spava.
Mila, poznata po tome što iz svake situacije izvuče neku korist a i ima pozitivan duh, pomislila je: „Ako već ne mogu da spavam, bar ću da uključim mašinu za veš po jeftinijoj tarifi! Da se ovajdim od nesanice.”
Kada sve okolo deluje u redu, a ti ne osećaš isto
Ipak, epizode noćnog znojenja i buđenja su se nastavile. U početku je mislila da je sve do stresa: deca u školi popustila, muž pod tenzijom na poslu, roditelji sve slabijeg zdravlja. „Verovatno sam samo premorena“, govorila je sebi. Ni vikend u banji, ni duge šetnje, ni malo vina uz večeru nisu promenili situaciju.
Simptomi koje žene često ignorišu
Ali, lagano su joj se dešavale neke promene na koje nije obraćala previše pažnje:
- Ciklus joj je postao neregularan
- Srce bi povremeno počelo brže da kuca bez jasnog razloga
- Pojavila se „magla u glavi”
- Počela je da se budi sa glavoboljama
- Sve češće je gubila strpljenje – čak i za sebe
Ipak, zadržala je pozitivan duh i poručila prijateljicama: „Devojke, PMS kod mene izgleda ne prestaje!”
Kada konačno odete kod lekara
Skoro dva meseca bilo joj je potrebno da zakaže pregled – ne zbog nepoverenja, već zbog stida. Kao da se sprema da potpiše neku vrstu poraza. Ali nakon što su i ruke počele da joj povremeno drhte, a noćno znojenje dostiglo granicu nepodnošljivosti, konačno je rezervisala termin kod ginekologa.
Posle osnovnog pregleda, ginekologinja ju je poslala na još par dodatnih. Svaki pregled vodio je sledećem: endokrinolog, ultrazvuk dojki, analiza štitaste žlezde, krvna slika… I sve je bilo u granicama normale, dok analiza hormona nije pokazala: FSH povišen, estrogen značajno snižen. Dijagnoza je glasila: rana menopauza.
Šta je zapravo rana menopauza?
Rana menopauza podrazumeva prestanak menstruacije pre 45. godine (EMAS smernice). Uzroci mogu biti:
- Genetska predispozicija
- Autoimune bolesti
- Hronični stres
- Agresivne terapije (npr. kod karcinoma)
- Stil života (pušenje, premalo sna, loša ishrana)
Statistika pokazuje da oko 5% žena uđe u menopauzu pre 45. godine, često iznenada kao Mila, gotovo preko noći. (WHO fact sheet)
Otvorila se prijateljicama – realne reakcije
Neke drugarice su uzdahnule: „I ja se noću budim preznojena!”, dok su druge samo klimale glavom, ne znajući šta da kažu. U svakom slučaju, nije im bilo sve jedno. A njena najbolja drugarica je prokomentarisala:
„Znaš šta, ako si ti sada klimakterična baba, moram da razmislim da li da se i dalje družimo. Ipak sam ja mlada i jedra!”
Obe su prasnule u smeh, a iz te šale rodila se nova strategija – rešiti problem, ali s dozom zabave.
Milina strategija: kad te život baci u problem sa hormonima – ti uvedi rutinu
Nakon dijagnoze, Mila je par dana samo ćutala. Počela je da piše dnevnik simptoma i shvatila koliko joj to pomaže da uoči obrazac i prestane da misli da je „luda”.
1. Dnevnik simptoma
Obična, stikerima izlepljena, sveska i pažnja. Pažnja na telo i osećaje. Pažnja na sitnice koje se dešavaju u nama a koje ne vidimo od prevelike buke spolja. „Uz pomoć dnevnika sam konačno shvatila: moje telo priča, samo treba da slušam. I zapisujem.”
2. Joga
Joga joj je dala mir i bolji san. Posle prvog treninga bila je polu-mrtva. Na drugom je već bila mrtva. Ali posle treće nedelje osećala je „reset” i olakšanje.
3. Biljni preparati
Mila je počela da koristi biljne preparate koji su se pokazali dobrim u menopauzi.
- Žalfija – protiv prekomernog znojenja
- Matičnjak – za smirenje
- Crvena detelina – prirodni fitoestrogen
4. Homeopatija
Čula je da homeopatija pomaže. Probala i… bilo joj je bolje. Sepia je donela psihološki mir – čak i ako je efekat placebo, osećaj podrške je neprocenjiv.
5. Ishrana i šetnje
Uvela je više povrća na tanjir, izbegavala šećer i uvela obavezne dnevne šetnje od 20 minuta — samo ona, asfalt i misli.
Hormonska terapija – da li je za mene?
Razmatrala je i hormonsku terapiju. HST (NICE smernice) pomaže u zaštiti kostiju, srca i mozga, ali Mila je prvo želela prirodne metode. „Ako priroda ne bude dovoljna, otvorena sam i za lekove”, kaže.
Šta se stvarno promenilo u njenom životu?
„Deca nisu postala pametnija, muž mirniji — ali ja sam prestala da projektujem svoje stanje na njih.”
Zaključak: Nisi slomljena – samo se menjaš
Rana menopauza nije kraj, već nova faza. Uz podršku i informisanost, mogući su i osmesi i novi planovi:
Malo više discipline i za šest meseci: manje valunga, bolji san i više energije — uz osmeh!
👉 Uradi test – da li si u ranoj menopauzi?
📩 Pišite na [email protected] za besplatan savet.
Najčešći simptomi rane menopauze
| Simptom | Opis |
|---|---|
| Nepravilni ciklusi | Menstruacija dolazi neredovno ili izostaje |
| Valunzi i znojenje | Iznenadni talasi toplote, posebno noću |
| Promene raspoloženja | Razdražljivost, tuga ili anksioznost |
| Moždana magla | Teškoće s koncentracijom i pamćenjem |
| Umor i nesanica | Osećaj iscrpljenosti uprkos odmoru |
| Smanjen libido | Gubitak seksualne želje |
| Vaginalna suvoća | Nelagodnost pri odnosu |
Rana menopauza: Odgovori na 10 najčešćih pitanja
Kada se smatra da žena ima ranu menopauzu?
Pre 45. godine (pre 40 se naziva preranom).
Koji su prvi znaci?
Nepravilni ciklusi, valunzi, nesanica, moždana magla.
Kako se postavlja dijagnoza?
Laboratorijski testovi hormona (FSH, estrogen).
Postoje li prirodna rešenja?
Da – biljni čajevi, joga, homeopatija, dnevnik simptoma.
Da li je HST neophodna?
Može pomoći, odluka je na lekaru i pacijentkinji.
Može li se ostati trudna?
Da, mada plodnost opada, često je potrebna medicinska pomoć.
Koliko dugo traju simptomi?
Varira; mogu trajati godinama.
Može li stres ubrzati menopauzu?
Može doprineti, ali nije jedini uzrok.
Koji test predviđa početak?
AMH test procenjuje rezervu jajnika.
Moram li odmah na terapiju?
Ne; prvo razmotrite prirodne i medicinske opcije.
Milinu priču zapisala i priredila za web izdanje:
Autorka: Tina Lilak
Medicinska novinarka i nutricionistkinja (UNS, EFAD, 10 god. prakse)
Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne zamenjuje pregled kod lekara.
